Узумчилик тармоғини ривожлантириш бўйича янги тизим яратилади

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев раислигида узумчилик соҳасида мавжуд муаммолар ва тармоқни ривожлантириш бўйича устувор вазифаларга бағишланган селектор йиғилиши ўтказилмоқда.

Узумчилик бу – халқимизнинг асрлар давомидаги миллий деҳқончилик маданияти, қадрияти, ғурури ва даромад манбаи ҳисобланади. Турмуш тарзи ва урф-одатлари билан бевосита боғланиб кетган. Ҳусайни, тойфи, Ризамат ота, келинбармоқ ва кишмиш каби узумларимизнинг довруғи узоқ-узоқларгача танилган. 

Мамлакатимиз қишлоқ хўжалиги соҳаси ривожида ушбу тармоқнинг муҳим эканлиги инобатга олиниб, сўнгги тўрт йилда 52 минг гектар янги токзор ташкил этилди, соҳага 210 миллиард сўм субсидия ажратилди. Ўтган давр мобайнида мева-сабзавотлар экспортида узумнинг улуши 2 бараварга кўпайди.

Йиғилишда узумчилик тармоғида бажарилган ишлар ва келгусидаги режалар муҳокама этилди.

Бугунги кунда 90 минг гектар майдонда узум етиштирилиб, соҳада 900 минг аҳолининг доимий ва мавсумий бандлиги таъминланган. Самарқанд, Тошкент, Сурхондарё, Жиззах, Қашқадарё, Бухоро, Наманган ва Навоий вилоятлари узумчиликда майдон жиҳатидан етакчи ҳудудлар ҳисобланади.  

Жаҳон бозорида хўраки узум савдоси мевалар ичида учинчи ўринда бўлиб, ҳар йили унга бўлган талаб ўртача 350 миллион долларга ўсмоқда (жами йиллик экспорт ҳажми 10 миллиард доллар).  

– Хўраки узум бўйича экспорт салоҳиятимиз камида 600 миллион доллар (бу йил 200 миллион доллар), майиз – 500 миллион доллар (бу йил 130 миллион доллар) ва табиий вино – 100 миллион долларга (бу йил 50 миллион доллар) тенг. Бу биз учун жуда катта имконият, бундан унумли фойдаланишимиз керак, – деди давлатимиз раҳбари.  

Қайд этилганидек, Европада 800 миллион, Хитойда 600 миллион, Россияда 300 миллион, Ҳиндистонда  250 миллион долларлик экспорт бозори мавжуд.  

Мутахассислар фикрича, 1 гектар хўраки узум етиштириш учун ўртача 100 миллион сўм харажат қилиб, тўрт йилдан кейин йилига 250 миллион сўм соф фойда олиш мумкин. Шунингдек, узум данагидан олинадиган бир килограмм ёғнинг жаҳон бозоридаги нархи – 10-15 доллар бўлиб, Ўзбекистонда бир йилда 1,5 минг тонна ёғ ишлаб чиқариш имконияти мавжуд.  

1 гектар ғалла майдонида 2 киши банд бўлиб, кўпи билан 20 миллион сўмлик маҳсулот ишлаб чиқарилса, узумчиликда, айниқса, шпалер усулида 10 нафаргача аҳолини доимий ва мавсумий банд қилиш ва 300 миллион сўмлик маҳсулот ишлаб чиқариб, ўртача 25 минг долларлик экспорт қилиш мумкин.  

Бундан ташқари, узум кўчати 4-5 йиллик бўлганича оралиқ экин экиш орқали яна миллионлаб сўм даромад кўриш мумкин.  

Йиғилишда узумчилик соҳасида йиллар давомида тўпланган тажрибадан унумли фойдаланилмаётгани кўрсатиб ўтилди.  

Хусусан, айрим ҳудудларда йирик токзорлар майдони 7 минг гектарга камайган. Мисол учун, Қашқадарёда 2,5 минг гектар, Наманганда 2,4 минг, Сурхондарёда 1,2 минг, Андижонда – 645 гектар.  

Аксинча,  Жиззах, Қорақалпоғистон ва Фарғонада токзорлар майдони кўпайган.  

____________

Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev raisligida uzumchilik sohasida mavjud muammolar va tarmoqni rivojlantirish boʻyicha ustuvor vazifalarga bagʻishlangan selektor yigʻilishi oʻtkazilmoqda.
Uzumchilik bu – xalqimizning asrlar davomidagi milliy dehqonchilik madaniyati, qadriyati, gʻururi va daromad manbai hisoblanadi. Turmush tarzi va urf-odatlari bilan bevosita bogʻlanib ketgan. Husayni, toyfi, Rizamat ota, kelinbarmoq va kishmish kabi uzumlarimizning dovrugʻi uzoq-uzoqlargacha tanilgan. 

Mamlakatimiz qishloq xoʻjaligi sohasi rivojida ushbu tarmoqning muhim ekanligi inobatga olinib, soʻnggi toʻrt yilda 52 ming gektar yangi tokzor tashkil etildi, sohaga 210 milliard soʻm subsidiya ajratildi. Oʻtgan davr mobaynida meva-sabzavotlar eksportida uzumning ulushi 2 baravarga koʻpaydi.

Yigʻilishda uzumchilik tarmogʻida bajarilgan ishlar va kelgusidagi rejalar muhokama etildi.

Bugungi kunda 90 ming gektar maydonda uzum yetishtirilib, sohada 900 ming aholining doimiy va mavsumiy bandligi taʼminlangan. Samarqand, Toshkent, Surxondaryo, Jizzax, Qashqadaryo, Buxoro, Namangan va Navoiy viloyatlari uzumchilikda maydon jihatidan yetakchi hududlar hisoblanadi.  

Jahon bozorida xoʻraki uzum savdosi mevalar ichida uchinchi oʻrinda boʻlib, har yili unga boʻlgan talab oʻrtacha 350 million dollarga oʻsmoqda (jami yillik eksport hajmi 10 milliard dollar).  

– Xoʻraki uzum boʻyicha eksport salohiyatimiz kamida 600 million dollar (bu yil 200 million dollar), mayiz – 500 million dollar (bu yil 130 million dollar) va tabiiy vino – 100 million dollarga (bu yil 50 million dollar) teng. Bu biz uchun juda katta imkoniyat, bundan unumli foydalanishimiz kerak, – dedi davlatimiz rahbari.  

Qayd etilganidek, Yevropada 800 million, Xitoyda 600 million, Rossiyada 300 million, Hindistonda  250 million dollarlik eksport bozori mavjud.  

Mutaxassislar fikricha, 1 gektar xoʻraki uzum yetishtirish uchun oʻrtacha 100 million soʻm xarajat qilib, toʻrt yildan keyin yiliga 250 million soʻm sof foyda olish mumkin. Shuningdek, uzum danagidan olinadigan bir kilogramm yogʻning jahon bozoridagi narxi – 10-15 dollar boʻlib, Oʻzbekistonda bir yilda 1,5 ming tonna yogʻ ishlab chiqarish imkoniyati mavjud.  

1 gektar gʻalla maydonida 2 kishi band boʻlib, koʻpi bilan 20 million soʻmlik mahsulot ishlab chiqarilsa, uzumchilikda, ayniqsa, shpaler usulida 10 nafargacha aholini doimiy va mavsumiy band qilish va 300 million soʻmlik mahsulot ishlab chiqarib, oʻrtacha 25 ming dollarlik eksport qilish mumkin.  

Bundan tashqari, uzum koʻchati 4-5 yillik boʻlganicha oraliq ekin ekish orqali yana millionlab soʻm daromad koʻrish mumkin.  

Yigʻilishda uzumchilik sohasida yillar davomida toʻplangan tajribadan unumli foydalanilmayotgani koʻrsatib oʻtildi.  

Xususan, ayrim hududlarda yirik tokzorlar maydoni 7 ming gektarga kamaygan. Misol uchun, Qashqadaryoda 2,5 ming gektar, Namanganda 2,4 ming, Surxondaryoda 1,2 ming, Andijonda – 645 gektar.  

Aksincha,  Jizzax, Qoraqalpogʻiston va Fargʻonada tokzorlar maydoni koʻpaygan.

2015-2024 © Ургут туман ҳокимлиги. Сайт яратувчиси: SAKTRM
95x15